Bekstvo, Antonio Porpeta

Bekstvo, Antonio Porpeta



Nije od odsutnosti moja pesma, niti me
izgnnsto ranjava: ne postoji ništa
od onog odvratnog prostora
koji je kratio krila duši oblaka
i nikad nije shvatio proleća.
Odluka je bila moja:
raskidoh ugovor sa simbolima
i svrgoh tragove
sa tačnom nadom nekoga
ko počinje novo sećanje.
Begunac sam, građanin
vazduha.
           Moji su koreni
tamo gde treperi
ljudska sudbina. Galopirao sam
lagano zemljom,
                        tražeći u njenim dubinama
skrivenu reč, vapaje
žita i zvona
srca otvorenog jugu.
Gde kamen vapi i pruža odraz
zaljubljenih damara,
tu ostavljam par kpi moje priče;
gde noć se nikad ne otkriva
i plamte ostrva,
tu sejem svoje detinjstvo i njegove zidine,
hiljadu mi je svetova otadžbina
dok mi je krv stanarka zore.
I kada stiže plač
il mi u grlu raste izgnanstvo,
povlačim se u vetar, koji me ozaruje
sandalovinom i zaboravom.
                                I opet se rađam.


Preveo Radoje Tatić

Iz Pobuna vetra, Smederevo 1999.

Slika Sinbad the Sailor, Paul Klee

Whatsapp Button works on Mobile Device only

Pretraga. Dijakritički znaci su obavezni. Nakon toga pritisnite "enter".